Stihovi

Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.

U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.

Tad se javi eho nepamćenog jada,
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.

Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć

Gariče, mani zanos drag, Silazi s tvoga trona, Nek drven skiptar nosi vrag I krunu od kartona! Pod skromnom senkom doma … [više] about Mome Gariku

U paža Miloša oči od smaragda, Ruka od albastra i vlasi od lana; Pauni carice presreću ga svagda, Carski lavi piju iz njegovog … [više] about Paž

U osvitku zore, kroz sumračak tavni, Pokrivene snegom počivaju ravni. A studeni lahor kroz doline mirne Preko pustih polja … [više] about Prvi sneg

Noć je najednom pala crna, Kao pod krilom gavranovim. Bele će ruže s oštrog trna Da planu rano s danom novim. Učaurena buba … [više] about Pesma (Noć je najednom pala crna)

Nedelju dana dažd rominja, Korito rečno puno mulja; Dosadno, gorko; i dan tinja, Kao lampa bez kapi ulja. Po strejama po … [više] about Kiša

Reader Interactions