srpska poezija
Ko jesenja šuma tako umiraše
Ceo jedan život tiho i nečujno.
I još noseć srce i željno i bujno,
Mi smo osećali zadnje dane naše.
Motreći u kobni simvol što se diže,
Duša nam se mrzla i trovala tugom;
I držeć sve čvršće ruku jedno drugom,
Mi smo koračali raskršću, sve bliže.
Mi smo svoju suzu krili u tom času,
Onu suzu čednu, svetu, neumrlu:
No ona se svagda javljala u grlu,
I uvek se tužno rasula u glasu.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Jedra crvene. Sjaj večernji pao, I more pljuska po hridima golim. O drago more moje, ja te volim I sve lepote ja bih za te … [više] about Pod jedrima
Strči minare iznad crnih kuća, Tanko i belo. Noć lagano pada, Kao dan jasna noć i kao dan vruća, I s brežuljaka vraćaju se … [više] about Minare
Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem … [više] about Želja
Ravna šajkaša polja, ostajte zbogom i dalje, Rastanka našeg kuca poslednji, evo, čas... Sin mračnih rudničkih gora iskreni … [više] about Oproštaj sa Šajkašom
Herceg-Novi ćuti... Tek s Tvrtkova grada Iz bršljana svelog, pun bola i jada, Sveti glasak zvoni... Da l' to dobri anđô nad … [više] about Noć u Boki
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor