srpska poezija
Ko jesenja šuma tako umiraše
Ceo jedan život tiho i nečujno.
I još noseć srce i željno i bujno,
Mi smo osećali zadnje dane naše.
Motreći u kobni simvol što se diže,
Duša nam se mrzla i trovala tugom;
I držeć sve čvršće ruku jedno drugom,
Mi smo koračali raskršću, sve bliže.
Mi smo svoju suzu krili u tom času,
Onu suzu čednu, svetu, neumrlu:
No ona se svagda javljala u grlu,
I uvek se tužno rasula u glasu.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Neka zima čini čuda, Nek rasiplje snijeg svuda, Proljeće će doć' Neka nebo magla prati, Sunašce će zasijati, Ružičasta … [više] about Srbinu
Prošla je bura, stišale se strasti, i ljubav s njima sve je bliže kraju; Drukčije sada tvoje oči sjaju - U njima nema ni sile … [više] about Jesen
Gledam tvoje krupne oči zaljubljene, Gde sja vatra - ko zna - grešna ili sveta. Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš … [više] about Simbol
Trpanj ćuti. Pred njim leži voda plava. U daljini s lađe laterna se žari. U obruču spila, kô same utvari Što iz mora streme, … [više] about Noć u trnju
U grmljavini od topova ko bajni je niko cvet, Kad je borba Srbinova, zadivila ceo svet. Kad svitaše zora rana Sa krvavih … [više] about Uz sliku kralja Aleksandra I
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor