Ta ljubav bez cilja i bez sutradana,
zla sestra večnosti, u besu sveg hitnog
nosi znak najveće kobi što je znana:
Sav užas prolaznog i bol neumitnog.
Taj svemir naslikan na valu što bega,
sav pokret prostorâ u treptanju lista
-Ljubav je bez sutra večnija od svega:
jer i posle smrti još je uvek ista.
Ta ljubav što umre u naponu vrelu,
mač skrhan na samim vrhovima tvrđa,
ima pobedničku gordost na svom čelu:
jer umre u sjaju pre nego zarđa.
Ona prođe dušom kao iz daleka
zalutale ptice u svetlosti maja;
U pesmi su njinoj glasi drugih reka,
i na krilima im sunce drugog kraja.
I ona nestaje pre vesele žetve,
uvek neuvela u svemu što vene,
bez svoga zaveta i bez svoje kletve
– u lepoti reči jednom izrečene.
Zbirka: Pesme ljubavi i smrti