Oživeli vinogradi,
Hitamo im, evo, svi;
Tu se juri, trči, radi,
Od pesama polje vri –
U zahlađu dole, usred guste senke,
Poređane vise rumene evenke,
Pa te čisto mame: Hodi amo, hodi!
Ta ovako grožđe samo ovde rodi!
A već svaka od njih rumeni se pusta,
Da ti sama voda udari na usta.
Razležu se pesme mile,
Od miline gori grud –
Beračice kao vile
Neumorno lete svud!
A stari babajko nadgleda i pazi,
Obilazi burad, gde se grožđe gazi,
Pa veseo starac usred ove trke,
Zadovoljno suče raščešljane brke;
Pa skupio decu i grožđe im daje,
A pesme se hore – i vesele traje,
A deca se mala oblizuju samo –
Ta deca smo, deca – a šta drugo znamo!