U spomenicu prijatelju Simi J. Avramoviću

Kad proteče mladost što nas služi sada
I pokida život sve žice veselja,
Kad nas borba smori i nevolja svlada,
I nestane davno mnogih prijatelja

Kad jesenji vetar s nepogodom dune,
I tajni se odjek zahori u miru,
Znaj: to ječe moje pokidane strune,
To udara prošlost u srebrnu liru.

Vaskrsne li tada naše mlado doba
I doleti spomen sa veselim zvukom,
Ti se blago nasmej na dverima groba,
I svega se seti – i odmahni rukom…

Objavljeno: 1887.

I Opet se vraća staro vreme, Sa niskim nebom mutnih dana I oko suzi, usta néme, Sumorna pustoš sa svih strana. Mračno i … [više] about Sumorni dani

Na obali pustoj, o pravedni bozi! Hadži-baba, lelek, sitne vale broji: Zaklepeće kašto i na jednoj nozi Zamišljeno … [više] about Lelek

Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva. I zvezdice mile Rasipaju zrak... Samo jedna trepnu, Pa … [više] about Zvezda

To je bila vojska ko ih bože, spari! S granama u ruci (Daklem graničari). To je bila sila, da se čudi svet, da je bio … [više] about Vojska pa vojska

U času radosti slatke, il' gorke žalosti svoje, Kad duša tvoja strepi, kô burom dirnut cvet, Ukrasi gordošću sebe. Za radost i … [više] about U spomenicu prijatelju J. M. M. H.

Reader Interactions