U grmljavini od topova
ko bajni je niko cvet,
Kad je borba Srbinova,
zadivila ceo svet.
Kad svitaše zora rana
Sa krvavih jatagana
Njega, radost koji deli,
Čuvao je srpski bog;
Nijao ga oro beli
Kao mladog orla svog.
I darovo, kao sina,
Sa grančicom nežna krina;
I s tim krinom on se diže
Na predaka sjajni tron;
S njim pod samo nebo stiže
S blagoslovom Srpstva on:
On, u borbi što se rodi,
Da nas mirom preporodi!
Vitezovi, konjanici!
Nek nas ovaj skupi čas.
Kad zagrme bojni klici,
Da povede vladar nas,
Silne, voljne i gotove,
Tamo kuda slava zove.
I slaveći ove danke,
Setimo se i na dan,
Kad će naše alemanke
Ostvariti srpski san, –
I štitimo, kako valja,
Svoj zavičaj i svog kralja.
Objavljeno: 25.4.1893.