Sunašce se jarko u noćište skriva,
I večernja suton seoce pokriva:
Sve se kloni noći, uvija se mrakom,
Još crkvica samo što se sija zrakom.
A s crkvice zvonca kroz suton se hore:
Odmor stiže sutra za sve što se more,
Sa blagim vam mirom nedeljica leće!
I radnik se s polja u seoce kreće.
I crkva je puna, svi se Bogu mole,
I svećica nebroj trepere i gore;
Svetinja se širi po svetome hramu,
I večernja pesma hori se kroz tamu.
A u čistoj sobi mlada mati peva,
Uspavljuje čedo, pa čedu pripeva:
Pred blaženim sankom sklopi mlade oči,
Sutra valja, čedo, u crkvicu poći:
Moliti se Bogi i Bog će nas čuti,
Te će rosnu kišu po polju prosuti,
Sazreće nam žito, kad mu stignu dani,
I njime će majka čedo da zahrani.
Objavljeno: 1.1.1880.
Ostavite odgovor