Ovde leži Despa, vladičica, žena
Vojvode Dragoša… žive dvaest leta…
Skutonoša svetle Carice i njena
Drýga u vrlini i divljenju sveta.
Još ne vide carstvo tih azdija; niti
Vizant tih bisera; nit setnije zvuke
Izvi ko sa harfe; nit mogaše biti
Sneg na Rilu belji nego njene ruke.
Ali uvek tužno beše srce Despe…
Podari ikone crkvi Arhangela,
Zlatne kandelabre Prečistoj kod Prespe,
Dva tovara blaga i dvadeset sela
Crkvi u Lesnovu… Sklopi oči setne,
U ishod uštapa, jedne noći letnje.
Ciklus: Carski soneti