1.
Duh bajne, ljupke prošlosti
U slatki zađe l’ san,
Ja prepun tuge, žalosti,
Dočekam svetli dan –
I sanka radi preklinjem,
Da večni vlada mrak,
I plavo nebo zaklinjem,
Da skrije sunčev zrak!
Il’ sklopiv tavne zenice,
U tami gledam ja:
Blažene, mirne ravnice,
Gde ljupko sunce sja.
Tu bistar potok žubori,
I cvetak grli cvet,
I blagi vetrić lahori
Kroz čudni ovaj svet!
2.
Pod senkom lipa zelenih
Stari se diže dvor,
Gde žubor ptica malenih,
Božanski gradi hor;
I divlja ruža širi hlad,
Mladost je moja zna!
Oh, tu sam negda krepak, mlad,
Snevao život ja!
Uprevši mutni pogled svoj
Kroz daljnih gora red,
Ja snova budim život moj,
Klonuo, star i sed,
I tajnom željom zapojen,
Očajno kucam, gle,
Al’ dvor je davno zatvoren,
I mirno tu je sve.
3.
I prezren, star i ostavljen,
Ruinom bludim sâm,
I s njime davno rastavljen,
Ja ljubim hladni kâm;
I gora listom šumori,
I tajni čujem glas,
A dah, što poljem lahori,
Leluja sedu vlas…
To dusi davne mladosti
U letu zbore svom
O danu svetle radosti,
O mladom dobu mom.
I strašni, čudni šumor taj
I tavnih šuma sen,
Života njenog priča kraj
I gorki život njen.
4.
Što zvoni pesma lagana,
Kroz nemu ovu noć,
Il’ tebe zove, dragana?
Il’ višu slavi moć?
Zumbul se zemlji savio,
Pa sneva lepši svet;
A lepitr krilom uzvio,
Pa ljubi nežni cvet.
O, tajne puno sve je tu,
Sve živi čudnim snom,
Milinu sipa nebo svu
Nad lepom zemljom tom!
A pesma grmi, premire,
Kô uzdah srca mog,
I tone, pada — umire
Kraj tužnog groba tvog.
5.
Pod starim, grobnim pločama
Davnašnje doba spi;
Gde gazim grešnim nogama,
Ovde si, možda, ti?
I gusti bršljan grančicom,
I cvetom bledi krin,
Pred mutnom krije zenicom
Istrven natpis njin –
Ah, nigde pesme vesele
U carstvu večnog sna!
I ruže već su uvele,
Kô što sam sveo ja!
Sve ćuti tu. I sedi vek
Sumorni sneva san,
U prošloj sreći traži lek
I čeka smrti dan…
Objavljeno: 2.12.1881.
Ostavite odgovor