srpska poezija
Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.
U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.
Tad se javi eho nepamćenog jada,
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Pored mene reka trabuni i spava Uljuljana poznim tičijim cvrkutom. Noć uza me stupa i svilenim skutom Sjajne kaplje runi sa … [više] about Zvezde
Akademiji nauka Pariz Genije ljudskoga roda, Naš Bogdan Popović mladi, Javite, je li već stigô I šta međ vama … [više] about Telegrami
U teškom času bolesti i tuge ja bacam pogled u minulo doba, i pitam savest: je li mirna ona pred večnim mrakom otvorena … [više] about U teškom času
Pomeni me u molitvama tvojim Kad sunce pada za daleke gore, Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, … [više] about Priziv
Hvalio se hvališa, jedan dečko mali, da on ume jahati kao husar pravi. Sto je puta pokušo u životu svome, jahao je na … [više] about Hvališa
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor