srpska poezija
Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.
U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.
Tad se javi eho nepamćenog jada,
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Tebe što vijek svoj oblivaš znojem I kao titan zamahuješ krasnom, Tebe što živiš u svom trudu časnom- Ja slavim, evo, i hvalu … [više] about Pred kolibama
Kô svilene niti što ih pauk satkô, Po drveću visi mesečine veo. U polju, uz reku, šušti ječam zreo, I, kô krv, sa grane rudi … [više] about Žeteoci
1. Duh bajne, ljupke prošlosti U slatki zađe l' san, Ja prepun tuge, žalosti, Dočekam svetli dan - I sanka radi … [više] about Starčeva tuga
Ukočila se Noć, kô avet strašna, Zaprla nogom u zemlju, a glavom U crni prostor neba nedomašna, Pa šiba vjetrom i munjom … [više] about Noć
1. Šta ja hoću? Čemu srce žudi? Ah, ta ko bi razumeti mogô... A želja je ognjevitih mnogo, Što mi ognjem raspaljuju … [više] about Mojim prijateljima
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor