srpska poezija
Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.
U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.
Tad se javi eho nepamćenog jada,
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Nevidljivom suncu pružam žudne ruke, I otvaram srce nekom koga nije; Duša mi je puna mračne harmonije, Kojoj nikad nisam … [više] about Himera (Nevidljivom suncu pružam žudne ruke)
Sa starih ruina, kad ponoć caruje svudi, Diže se prošlosti duh. Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno … [više] about Duh prošlosti
S nebesne visine svoje, kô svetli đenije mira, Ti si mi pružila liru. I kolebljivi duh Prènu se od glasa tvoga, i gordo potrese … [više] about Mojoj muzi
Zvonite, zvuci... A veče kad se na zemlju sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida … [više] about Zvonite, zvuci…
Zašto noćas tako šume jablanovi, tako strasno, čudno? Zašto tako šume? Žuti mesec sporo zalazi za hume, daleke i crne, ko … [više] about Jablanovi
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor