srpska poezija
Ove mirne pesme osenčene jadom,
To su eho reči što se nisu rekle,
Tuge što je rasla i umrla kradom,
I suza što nisu nikada potekle.
U duboko veče, kad ugasnu staze,
Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi,
I šumi: ko tamne, iskidane fraze
Muzike u vetru, u granju, po vodi.
Tad se javi eho nepamćenog jada,
I bol neke davno prebolele rane…
No kako je srcu niko ne zna tada,
Zadocnela suza kad pođe da kane.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Mesečina padne na starinski mramor Širokih teraca, i po čempresima Njenog starog vrta. Tih se čuje žamor: To na obalama mre … [više] about Mesečina
O klasje moje ispod golih brda, Moj crni hljebe, krvlju poštrapani, Ko mi te štedi, ko li mi te brani Od gladnih 'tica, moja … [više] about O klasje moje
Sve putem koji vodi slavi, Krenuše kao vojske mraka. Biće se danas kao lavi U noći tuđeg mravinjaka. Učiniće ga opštim … [više] about Mravi
Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo, stoji kao spomen iz prastarih dana. Njegovu sam škripu kao dete čuo. Stara gruba … [više] about Dolap
Pod Serezom svu noć peva vojska carska; Danas slavi Care, a za carskim stolom Sva vlastela i sva braća hilendarska; Carica pod … [više] about Slava
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor