Stojane, sine Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
kupi si sivi volovi,
poori njivu golemu,
posej si belu pčenicu,
namoli mobu golemu –
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!
Stojan si majku posluša:
kupi si sivi volovi,
poora njivu golemu,
poseja belu pčenicu,
namoli mobu golemu;
sve mu devojke dođoše,
Ljiljana moma ne dođe!
Stojane, sine Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
napravi česmu šarenu, –
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!
Stojan si majku posluša:
napravi česmu šarenu, –
sve si devojke dođoše,
Ljiljana nema da dođe!
Stojane, sine Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
napravi crkvu u selo; –
sve ćev devojke da dođev,
Ljiljana moma će dođe!
Stojan si majku posluša:
napravi crkvu u selo,
sve si devojke dođoše,
Ljiljana nema da dođe!
Stojane, sinko Stojane!
Poslušaj majku što zbori:
polegni, sine, te umri,
majka će prostre pokrovi,
majka će sveće upali,
pa će da vikne da plače:
tag’ će Ljiljana da dođe!
Stojan si majku posluša:
poleže Stojan te umre,
majka si prostre pokrovi,
upali sveću voštanu,
poviknu majka da kuka.
Ljiljana dvori meteše;
frli si metlu iz ruke,
pa si ulezi u kuću;
„Oj majke, majke, majčice!
Pusti se glasi raznosav:
da mi je Stojan umreja!“
Uđe u baštu zelenu,
nabra si cveće šareno,
usuka sveću voštanu,
odnese momku Stojanu,
zapali sveću Stojanu,
turi mu kitu na grudi:
„Oj bože, bože, božice,
ovakog mrca ne videh,
što su mu usta na podsmeh,
što su mu oči na pogled,
što su mu ruke na pothvat,
što su mu noge na poskok!“
Tada si Stojan ripnaja,
pa si uhvati Ljiljanu:
„Pušti me, pušti, Stojane,
da si otidem kod majke,
da ti donesem darove,
da ti darujem svatove!“
Stojan Ljiljanu ne pušta!
Ostavite odgovor