Sumnja

Moja sumnja strasna, i svetla, i plodna,
moje drugo biće i drugi vid; jetka,
brani koju čašu da ispijem do dna,
i da koju sreću poznam do svršetka.

Moje srce drži prstima od leda,
i moj duh napaja kajanjem bez mere;
Moj pogled u nebo da očajno gleda,
da mrzim bez snage i ljubim bez vere.

No ona obasja moj um obesnažen,
i dade mom duhu, slabom kao slamka,
sto krupnih očiju, da ozaren, blažen,
mine svaki ponor i zna gde je zamka.

I da je dobrota, odricanje; i da
u zakletvi ima izdajstva i srama;
I u pobedama poraza i stida;
Niske bezbožnosti u svim molitvama.

I u čistoj veri, praznoverja; da je
ljubav sebičnija nego naše zloće;
I koliko laži naše suze taje,
i mračnih zavera zamukle samoće.

Tako oslobođen i sebe i drugih,
gledam kako pada i poslednja uza…
I gord sam u času iskušenja dugih
što bar ne zajecam kad mi pođe suza.

Zbirka: Pesme ljubavi i smrti