srpska poezija
Ko jesenja šuma tako umiraše
Ceo jedan život tiho i nečujno.
I još noseć srce i željno i bujno,
Mi smo osećali zadnje dane naše.
Motreći u kobni simvol što se diže,
Duša nam se mrzla i trovala tugom;
I držeć sve čvršće ruku jedno drugom,
Mi smo koračali raskršću, sve bliže.
Mi smo svoju suzu krili u tom času,
Onu suzu čednu, svetu, neumrlu:
No ona se svagda javljala u grlu,
I uvek se tužno rasula u glasu.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Nikad se nisam na te bacio kamenom, niti u svome duhu tvoj sjaj odricao; I svoj put pređoh ceo sa tvojim znamenom, svugde sam … [više] about Bogu
Upij se u mene zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce … [više] about Očajna pesma
Doći će i trenut poslednji i sveti, kada ćemo jednom, mirno čekajući, reći jedno drugom: već je vreme mreti, kao što se kaže: … [više] about Čekanje (Doći će i trenut poslednji i sveti)
Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem … [više] about Želja
Aj veselo nek se ori pesme naše gromki glas i po dolu i po gori kud god život vodi nas. Čekić kuca, pesma leti, s našim … [više] about Radnička pesma
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor