srpska poezija
Ko jesenja šuma tako umiraše
Ceo jedan život tiho i nečujno.
I još noseć srce i željno i bujno,
Mi smo osećali zadnje dane naše.
Motreći u kobni simvol što se diže,
Duša nam se mrzla i trovala tugom;
I držeć sve čvršće ruku jedno drugom,
Mi smo koračali raskršću, sve bliže.
Mi smo svoju suzu krili u tom času,
Onu suzu čednu, svetu, neumrlu:
No ona se svagda javljala u grlu,
I uvek se tužno rasula u glasu.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, Nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, Pod raskošnim sjajem … [više] about Želja
Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja … [više] about Moja komšinica
Sinoć, kad se vratih iz topla hamama, Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci … [više] about Emina
Hoću na jednome svečanom opelu Da sahranim ono što prošlošću zovu. I da ti donesem tada dušu novu, Bez ijedne pege negdašnje - … [više] about Obnova
Naše dve ljubavi pune kobne moći, od sviju skrivene, žive u svom stidu, kao pod zvezdama, zaspali u noći, dva mirna pauna na … [više] about Tajna (Naše dve ljubavi)
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor