Naše dve ljubavi pune kobne moći,
od sviju skrivene, žive u svom stidu,
kao pod zvezdama, zaspali u noći,
dva mirna pauna na starinskom zidu.
Krijem svoju ljubav kao mržnju drugi
– istom silom laži i svim podlostima;
Kao drugi staklo otrova, svoj dugi
svoj bol bezutešni ja krijem međ svima.
Koliko je šuman eho moje laži,
da ne prenu nikog udarci mog srca!
I koliko mira u reči gde grca
cela jedna duša i san od sveg drži.
Sva je moja radost znati bol da skrijem;
Sva mudrost, ljubavi dati izgled zlobe;
Vrlina, da prezrem suze koje lijem,
i pokažem srce kao prazne sobe.
I tako dve naše ljubavi očajne,
ogrnute lažju večitom i niskom,
stoje nemih usta u dnu naše tajne –
dva crna pauna na zidu starinskom.
Zbirka: Peme ljubavi i smrti
Ostavite odgovor