srpska poezija
Iza jablanova još ni sad ne žuti
Zadocneli mesec. Još sa crnih trava
Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti
Proleće u noći, proleće što spava…
A iz bledog neba u toj nemoj tmini,
Često ko da tiho crni sneg povrvi.
Kakvo kobno veče! U bolnoj tišini
Čini mi se čujem huku svoje krvi.
Čujem u dnu duše glas nekakav setno,
Ko glas u dubini noći. To je samo
Jedna mutna želja prošla neosetno,
Ko bi znao za čim, ko bi znao kamo.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Grad gradila bjela vila Ni na nebo, ni na zemlji, No na granu od oblaka; Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od … [više] about Vila zida grad
Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo … [više] about Sveti Sava
I Boginjo, koja si, ohola i preka Sa jednog neznanog raskršća golema, Prvi put izašla pred oči čoveka Držeći dve dojke u … [više] about Pesme ženi
Ne znam je l' na snu samo il' zbilja odlazim često U čudan predeo neki. Tu svako kazuje mesto Tragove razočaranja; Kiparis … [više] about Himna vekova
1. Na pučini plavoj tišina počiva, Za Olimpom sunce u tami se skriva. Sa galija carskih, što na moru leže, Kroz večernji suton … [više] about Noćni glasovi
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor