srpska poezija
Iza jablanova još ni sad ne žuti
Zadocneli mesec. Još sa crnih trava
Duva tamni vetrić. Kako strašno ćuti
Proleće u noći, proleće što spava…
A iz bledog neba u toj nemoj tmini,
Često ko da tiho crni sneg povrvi.
Kakvo kobno veče! U bolnoj tišini
Čini mi se čujem huku svoje krvi.
Čujem u dnu duše glas nekakav setno,
Ko glas u dubini noći. To je samo
Jedna mutna želja prošla neosetno,
Ko bi znao za čim, ko bi znao kamo.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Duša i noć
Ne plačem samo s bolom svoga srca Rad' zemlje ove uboge i gole; Mene sve rane moga roda bole, I moja duša s njim pati i … [više] about Moja otadžbina
Zaboravljen predeo u proplanku dugom, obale pod teškom tišinom i travom tu večernje vode huje tihom tugom, a žalosne vrbe šume … [više] about Tišina
Nada mnom, u bašti, mašu breskve pune Zelenih lepeza i prvog zarutka; Pripilo se sunce i u lisne krune Kao da bi htjelo sve … [više] about Neretva
Kada je poznah, nebo beše mutno, vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem; Jesenje vode šumile zloslutno, i sve očajno žurilo za … [više] about Poznanstvo
Noć je najednom pala crna, Kao pod krilom gavranovim. Bele će ruže s oštrog trna Da planu rano s danom novim. Učaurena buba … [više] about Pesma (Noć je najednom pala crna)
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor