srpska poezija
Zaboravljen predeo u proplanku dugom,
obale pod teškom tišinom i travom
tu večernje vode huje tihom tugom,
a žalosne vrbe šume zaboravom.
U zelenoj jasnoj pomrčini granja,
tu nađem Samoću, u ćutanju večnom,
bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja,
i ogleda lice u modrilu rečnom.
Ko zna otkad tako. No u nemom dolu,
glas pane li samo u ta mesta čista,
sva tišina teško uzdahne u bolu;
Refren patnje ode od lista do lista.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi
Razoren istočnik stoji, okružen visokom travom, I valov, izvaljen davno. Iz praznih kamenih grudi Ne struji biserki talas u … [više] about Zapušteni istočnik
Pod senkom drevnih šuma potoci tiho streme. Orošen ljube cvet, I gusto gorsko granje pećine čuva neme, Čarobni čuva svet. Tu … [više] about Elegija (1886)
Plašljivo i milo lane, ostavi igračke svoje Za žrtvu sveštenih penata... O, ja razumem oganj, što grudi zagreva tvoje, I strah, … [više] about Plašljivo i milo lane
Najpre svog sokola pusti Vojnoviću, Zatim knez Radića prhnu zlatna strela; I tad opaziše i Car i vlastela Da strela ne može da … [više] about Dvoboj
U tavno zelenom sâdu, gde mirta slađano miri, Zavetni čeka te časak i dragi čeka tvoj; On diše svežinu noći, i nebo nad njime … [više] about Čekanje
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor