Tišina

Zaboravljen predeo u proplanku dugom,
obale pod teškom tišinom i travom
tu večernje vode huje tihom tugom,
a žalosne vrbe šume zaboravom.

U zelenoj jasnoj pomrčini granja,
tu nađem Samoću, u ćutanju večnom,
bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja,
i ogleda lice u modrilu rečnom.

Ko zna otkad tako. No u nemom dolu,
glas pane li samo u ta mesta čista,
sva tišina teško uzdahne u bolu;
Refren patnje ode od lista do lista.

Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi