U spomenicu drugu Vladimiru S. Coniću

Život je ljudski što i dim,
Čarobne, tužne slike lete s njim;
Za jedan tren, za jedan čas,
Pa kao i njih nestaje nas –
I samo prazna uspomena
Ostaje dalje za vremena.

Moj dragi Cone! Dan će doći,
I zapitaćeš sebe sam:
Ah, gde su one bajne noći,
I gde se dede onaj plam?
I prijatelji gde su znani?
I gde su moji mladi dani?

Jer naš je život što i dim,
Čarobne, tužne slike lete s njim –
Zalud ih natrag zoveš sebi,
Vreme se smeje njima i tebi.

Objavljeno: 14.4.1888.