U tvrđavi beogradskoj stara kula jošte stoji,
Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji.
Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih vala
Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala
A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče,
strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče.
Objavljeno: 1892.
Ostavite odgovor