srpska poezija
Dugo se polje zeleni,
U polju cvetak rumeni;
Kraj njega potok romori,
Žuborom šapće, govori:
– Cvetiću, tužan ne bio!
Zašto si stablo povio?
Što tako tužno mirišeš,
A šuštiš, kô da uzdišeš?
– Potoče, bistri, hlađani!
Vene mi život mlađani:
Ja ljubljah lepu curicu,
Mirisnu, belu ružicu.
Još sinoć moja bejaše,
Jutros je svati uzbraše;
Svet mije sreću odneo,
Zato sam bleđan, uveo!
Objavljeno: Septembar, 1880.
Na krilu rajskih snova, u času tišine bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne, I … [više] about Nebesni zvuci
Celo je nebo u nju stalo, Senke joj kao provalije; I sve je polje za nju malo, I potok mrava iz nje lije. Prolaze kroz nju … [više] about Bukva
Pre i posle jela treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati. Prljavim rukama, zagadi se jelo, pa se tako bolest unese … [više] about Prljave ruke
Noć. Mirišu smreke i kadulje svježe. Mir. Ne pjeva slavuj sa noćišta svoji', Samo hučna voda kroz ždrijelo reže, Dok crn krupan … [više] about Svijetli put
Sve neko kucka ti'o Na okno srca mog, Kô citra drhti glas mio Pun zlata zorinog. Slavuj! Šta tražiš, druže? Meseca sedefni … [više] about Proljetnja noć
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor