I usta prorokâ i mišca junakâ,
Napiše se snagom tvoje svete kapi.
Sad kroz naša srca idu krupni slapi
Tvojih svetlih struja i ognjenih zraka.
Svoj hleb i lovore zalili smo tobom;
Molitva i himna, obe su te pune;
Pune su te naši vapaji i strune;
Kao Mlečni Puti sjajiš našim dobom.
Uzeli smo gordo u svoje trofeje
Sve tvoje ognjene zastave i mače,
Oplenili tvoje smaragde što zrače,
I tvoje matice razveli u leje.
Ovde se borahu pretci s potomcima:
Lavovi od tuča motre žive lave;
Dve tvoje obale dve su naše slave:
Mi smo pobednici bezmerni nad svima.
Tečaše iz carske legende, a sada
Robuješ u priči o nama; i grubi
Sen naših legija sad na tebe pada;
Sve tvoje vetrove nosimo u trubi.
Ciklus: Moja otadžbina
Ostavite odgovor