srpska poezija
Na čisto, lazurno nebo sa blagim, nečujnim hodom,
Silazi Dijana svetla. Iz svoje večite urne
Bezbrojne milijarde zvezdica po nebu sipa.
U struji večitog mira
Mirisni ćarlija lahor pod svetlim nebesnim svodom,
Kô Eolova lira.
Svetovi u miru blude. O, srce, i ti se smiri!
Večiti sklad i pokoj nek blaže nemir tvoj;
I duh, zapojen njima, da krila slobodno širi
Po tavnoj noći toj.
Objavljena: 28.7.1888.
Već sja Kumovska Slama... Jejina, sva od svile, I s vatrom u zenicama, Diže se letom vile. S celoga nebosklona Blisnu u … [više] about Noć (Već sja Kumovska Slama)
I davno trag ljudi kud nesta, još širom po poljima plinu - sav gorki mir pesme što presta, i miris žetve što minu. I davno … [više] about Seta
Zaboravljen predeo u proplanku dugom, obale pod teškom tišinom i travom tu večernje vode huje tihom tugom, a žalosne vrbe šume … [više] about Tišina
I Opet se vraća staro vreme, Sa niskim nebom mutnih dana I oko suzi, usta néme, Sumorna pustoš sa svih strana. Mračno i … [više] about Sumorni dani
I U večernjoj magli pred nama se pruža Pusto crno polje, i ubogo selo; Nepomično na njivama žito zrelo; Zrakom struji miris … [više] about Starost
Poezija.info je portal na kojem možete pronaći kompletne pesme srpskih klasičnih pesnika. Predstavljamo vam poeziju već objavljivanih, … [više] about O nama
Ostavite odgovor