Pod zracima toplog sunca
Priroda se iz sna kreće;
Sa žuborom bujni potok
U doline mirne sleće.
Samo gore, na visini,
Još se bele puste ravni.
I gavrani s krikom lete
U večernji suton tavni.
Al’ kraj reke, u dolini,
Gde travica niče meka,
Topli vetrić poljuljuje
Vito stablo kukureka.
Posle duge, mračne zime,
K’o prvenče mladog cveća,
Iz vlažne se zemlje diže
Prvi vesnik premaleća.
Još su gole tihe ravni
I pesma se još ne hori,
Samo smreka zeleni se
U dubokoj, tavnoj gori.
Al’ kad topli, blagi vetrić
Sa žarkoga juga pirne,
I zableje beli janjci
Kroz doline naše mirne;
Od mirisnog blagog jutra
Dok se sunce još ne smiri
To će cveće brati deca,
Mile seje i pastiri.
I pesma će da se hori,
I frulice slatka jeka,
I kose će da se viju
Pod vencima kukureka.
Objavljeno: 1890.
Ostavite odgovor