Prenu se kao ptić u džbunu
Plašljivi prvi dah i struja;
No tek što siđe brdo, grunu,
I oglasi se sav oluja.
Na močvarnoj se izvi njivi;
On – maločas što se splete
U rupcu žene, konjskoj grivi –
U nebo s krikom sad polete.
Sva gora pade… smrznu reka…
Ali već odmah, pred noć gluhu,
U šuplju trsku zaleleka,
I umre na jednom listu suhu.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Sunčane pesme
Ostavite odgovor