Žena

Ja snevam o ženi, većoj no sve žene,
čija će lepota biti tajna svima,
što je kao Božji dah u prostorima,
koji ne dotače nikog osim mene.

Njen čar da je moje veliko otkriće;
da mirno prisustvo te čudesne žene
ne razume više niko osim mene,
osim moje večno očarano biće.

I pred čijom gordom lepotom od sviju
samo ja otvorih oči očarane,
i srce ko crni cvet iz gluhe strane,
nevidljive kapi dok na njega liju.

I njena lepota, tako nedogledna,
neobeščašćena hvalama glupaka,
da obiđe tiho, kao snoplje zraka,
sve tamne puteve duše, samo jedne.

I ja ključar čudne lepote, da s tajnom
srećom vidim jasno da je ova žena
od istoga svetlog tkiva načinjena
od koga i bolni moj san o beskrajnom.

Zbirka: Pesme ljubavi i smrti