Zgurena na snegu seoska kapela
zebe usred groblja. Nebesa su bela.
Niotkud ni vetra da se javi šumom,
i zaplače gdegod za krstom, za humom.
Niti smrzlo zvono čas da kucne koji,
ukočeno, mirno, još skazaljka stoji,
pokazujuć tako sred doline neme
sat, kada je najzad umrlo i vreme.
Zbirka: Pesme sunca, ciklus: Senke po vodi
Ostavite odgovor